Montenegro News Agency

Према саопштењу NASA-е, сматра се да је ова комета најстарија комета икада посматрана и један од свега три међузвездана објекта откривена у нашем Сунчевом систему.

Пошто се комете крећу небом много брже у односу на звезде у позадини, телескоп је током дугих експозиција морао да прати кретање комете. Због тога су звезде у позадини изгледале као линије. Коначна слика је обрађена како би се овај ефекат исправио и звезде приказале као непокретне.

NASA је такође објавила снимак комете 3I/ATLAS који је направила свемирска летелица Europa Clipper, лансирана у октобру 2024. године и која тренутно путује ка Јупитеру ради проучавања једног од његових сателита — Европе.

Иако летелица неће стићи у Јупитеров систем пре 2030. године, инструменти на њој су већ активни и способни да посматрају и снимају пролазеће објекте.

Научници NASA-е су искористили ову прилику тако што су усмерили камеру летелице Europa Clipper ка 3I/ATLAS и из свемира забележили јединствене снимке ове комете док је пролазила кроз унутрашњи део Сунчевог система.

Europa Clipper је посматрала комету 3I/ATLAS са удаљености од око 164 милиона километара у трајању од приближно седам сати.

Комета 3I/ATLAS откривена је 1. јула 2025. године и убрзо је постала једна од најважнијих вести у области свемирских наука те године. За разлику од већине комета које су настале у нашем Сунчевом систему, 3I/ATLAS потиче из много удаљенијих делова свемира.

Као трећи међузвездани објекат забележен након ʻOumuamua 2017. године и 2I/Borisov 2019. године, 3I/ATLAS је привукла пажњу својим леденим језгром окруженим комом, односно светлим ореолом гаса и прашине.

Од тренутка открића, научници се надмећу у посматрању ове комете користећи најмоћније телескопе човечанства, пре него што она напусти Сунчев систем и заувек нестане из вида.

Комета је такође изазвала спекулације о могућем мистериознијем пореклу. Посматрања која је спровео Atacama Large Millimeter Array (ALMA) показала су да је комета одступила од процењене путање за око четири лучне секунде и да се њена боја драматично променила са црвенкасте у тамноплаву.

Харвардски астрофизичар Ави Лоеб је у једном блог тексту изнео мишљење да би ова аномалија могла бити „технолошки траг унутрашњег мотора“, али већина научника сматра да су природна објашњења много вероватнија.

До сада не постоје никакви конкретни докази који би подржали теорију да је 3I/ATLAS послата од стране ванземаљаца. Напротив, недавни покушаји да се на 3I/ATLAS пронађу трагови ванземаљске технологије нису дали резултате.

Дан пре него што је 3I/ATLAS достигла најближу тачку Земљи, 18. децембра, астрономи су користили телескоп Green Bank у Западној Вирџинији како би потражили „технолошке трагове“ или мерљиве знаке ванземаљске технологије на комети. Међутим, највећи потпуно управљиви радио-телескоп на свету није пронашао ништа значајно.

За сада, 3I/ATLAS наставља своје кратко, али величанствено путовање кроз наше космичко суседство. Према наводима NASA-е, њен последњи значајан сусрет догодиће се у марту 2026. године, када ће проћи у близини Јупитера пре него што трајно напусти Сунчев систем.