Montenegro News Agency

Izveštaj naglašava da, iako se očekuje da će globalna trgovina dostići rekordnih 33 triliona dolara u 2024. godini, zemlje s trgovinskim suficitom i visokim carinama više su izložene promenama u trgovinskoj politici SAD-a.

Prema izveštaju, godišnji rast globalne trgovine od 3,3% uglavnom je rezultat 7%-nog povećanja trgovine uslugama, što je doprinelo ukupnom širenju sa 500 milijardi dolara. Trgovina robom beleži sporiji rast od 2% ove godine, ostajući ispod vrhunca iz 2022. godine.

Izveštaj navodi: „Mere američkih carina nose rizik izazivanja odmazde i talasnih efekata koji mogu uticati na industrije i ekonomije duž celog lanca snabdevanja. Sama pretnja carinama stvara nepredvidivost, slabeći trgovinu, investicije i ekonomski rast.“

Dalje se ističe: „Zemlje koje su najizloženije promenama u trgovinskoj politici SAD-a verovatno imaju veliki trgovinski suficit s tom zemljom i suočavaju se s višim tarifnim barijerama. Prema podacima o trgovini robom iz 2023. godine, te zemlje uključuju Kinu (oko 280 milijardi dolara suficita), Indiju (45 milijardi dolara), Evropsku uniju (205 milijardi dolara) i Vijetnam (105 milijardi dolara).

„Druge zemlje s trgovinskim suficitom, kao što su Kanada (70 milijardi dolara), Japan (70 milijardi dolara), Meksiko (150 milijardi dolara) i Južna Koreja (50 milijardi dolara), takođe mogu biti suočene s rizicima, uprkos relativno niskim carinama na uvoz u SAD ili postojećim trgovinskim sporazumima.“

„Nepredvidivost kursa američkog dolara i promene u makroekonomskoj politici SAD-a povećavaju zabrinutost u vezi sa svetskom trgovinom.“